Обиљежено 25 година од ослобођења Српског народа у Смолући, Тињи и Потпећи

На градском гробљу у Пучилама служен је парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Смолуће, Тиње и Потпећи.

Свијеће су прислужиле и вијенце положиле породице страдалих и бројне делегације. Да би се из вишемјесечног непријатељског окружења спасило становништво Смолуће, Тиње и Потпећи живот је дало 60 војника, а рањено је 200 бораца и цивила. Акцију су водиле здружене снаге Источно-босанског корпуса, чију је окосницу чинила специјална једниница Гарда “Пантери”.

Акција је трајала неколико дана,а могло је и брже каже први ратни командант Источно-босанског корпуса.

Болна сјећања данас 25 година након битке за Смолућу за мјештане Смолуће, Тиње и Потпећи који су изгубили своје најмилије и напустили вјековна огњишта. За 74 дана пало је кажу 3.000 граната.

Битка за Смолућу је позната као једна од најпознатијих битака у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату, у којој су мјештани Тиње, Смолуће и Потпећи доживјели тешка страдања и егзодус са својих огњишта. Документарни филм који је премијерно приказан бијељинској публици вјерно приказује несрећу српскога народа са тих подручја.

Оно што је болно јесте чињеница да се народ Тиње, Смолуће и Потпећи, не враћа и да не тражи обнову своје имовине .

У борби да се сачува народ од масовног масакра, борци су показали велику храброст, мишљења су учесници битке на Смолући. Српске војнике на том стратишту одликовала је пожртвованост и висок морал.

Ова битка је најбољи примјер који описује карактер Војске РС, нарочито гледано са ове временске дистанце, када се разна злодијела преписују борцима српскога народа.

Према учесницима и очевидицима ратних сукоба на тим просторима, Битка за Смолућу је тешка прича, на коју нико не може остати равнодушан. Бити под опсадом непријатељских снага, а не имати наде у избављање, значи сигурна смрт и предаја.

По конфигурацији земљишта, Смолућа је брдовита, села нису густо насељена, па су махом нападани рубови села. 83 дана мјештани Тиње, Смолуће и Потпећи одолијевали су неприајтељским нападима, огромне жртве су пале, а они који су преживјели имају свету дужност да чувају сјећање на све страдале и да својим потомцима преносе причу о томе како се српски народ борио за очување својих огњишта.

Извор: НТВ Арена

Ostavite Vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *