Двадесет и петог новембарског дана прве ратне године тројица душмана, припадника здружених муслиманско-хрватских паравојних формација, и то у алкохолисаном стању, уморили су на најмонструознији начин троје чланова породице Крајишник.
Прво су провалили у кућу, у Бољаковом Потоку, опљачкали је, а потом починили злочин. Борка је била 1966. годиште, и радила је у Извршном вијећу БиХ, док је Боривоје био годину дана старији и био је запослен као металостругар у сарајевском “Зраку”. Јагода, односно Јања, када је уморена имала је 45 година.
У стану је приликом злочина био и десетогодишњи Ненад. Спасао се искачући кроз прозор и скривајући се код неког Хаме, муслимана комшије, који га није смио држати код себе дуже од три дана.
Ненад је и дан-данас жив и код неке је хрватске породице у Сарајеву, која га је прихватила. О свему овоме причала је Илинка Драгичевић, којој су исте године убили супруга Рајка, који је долазио у кошевску болницу на хемодијализу.
Сво троје Крајишника послије уморства сахрањени су код капеле на гробљу “Лав” у Сарајеву.
Уз овај злочин помиње се такси жуте боје, који се кретао улицама Сарајева, са убицама које су излазиле из њега и клале Србе на које год су наишли.