Младен Марковић и његова браћа Данко и Марко погинули су у протеклом рату и тако исписали још једну страницу херојства народа подозренског и озренског краја.
Младен Марковић рођен је 1952. године у Сижју. Машинбраварски занат изучио је у Лукавцу. Ту је и био запослен. Радио је у предузећу “Сода – со”, великом гиганту бивше нам земље. Као припадник 2. оклопне лаке пјешадијске бригаде погинуо је на локалитету Хоџићи 26. августа 1992. године. Иза себе је оставио супругу Верицу и кћерку Сару, која је тада имала тек годину дана.
Данко је био само годину дана млађи Младенов брат. И он је рођен у Сижју. По занимању је био висококвалификовани електричар. Радио је у нуклеарки у Кршком у Словенији. По избијању ратних дејстава приступио је, као и брат му Младен, 2. оклопној лакој пјешадијској бригади. Погинуо је 25. маја 1995. године на Трепалама. Иза његове погибије остали су супруга Зорица, синови Зоран и Бојан, те кћерка Сара.
Трећи брат, односно Миланов син, Марко био је најстарији. Рођен је 1948. године у Сижју. Хемијско – техничку школу завршио је у Лукавцу. Био је запослен у ХАК-у. Погинуо је мало послије брата Данка. Догодило се то 9. октобра 1995. године. Марковом погибијом остали су сами супруга Јела, син Славиша и кћерка Тања.
Иза својих синова остао је жив отац им Милан. Ту су још и њихова браћа Јово и Зоран, те сестре Љубица и Госпа.