Нада Елез била је Стеванова снаха, док је Жељко био Надин супруг, а Стеванов син. Њих сво троје скончало је већ првих дана септембра 1993. године. Тада су, наиме, у Пољицу, селу које се налази на путу што од Калиновника води Миљевини, муслимани, како друго до на најсвирепији начин, уморили, а заправо масакрирали, 14 чланова породице Јовановић, Ђорем, Елез и Миљановић, мећу њима и тромјесечну бебу. Тога, 7. септембарског дана 1993. године уморени су Стеван и Нада, док је Жељко скончао 20. септембарског дана, у оном стравичном нападу на Папратној њиви када су муслимани убили свих 38 Срба који су били у камиону Војске Републике Српске.
Великим чудом зло су преживјели мали Петар, који је тада имао свега три мјесеца, и бака му Илинка. Она је дијете зграбила, затворила му уста како не би плакало да га не чују душмани, а потом се, заједно са њим сакрила у жбун. Све се то, ипак, срећно завршило. Бака Илинка и данас је жива, док је Петар студент фармације у Бањалуци.