Све што је било српско и што су затекли у Сердарима, селу которварошке општине, углавном, комшије муслимани убили и спалили. Све што је затечено у овом селу комшије муслимани су уморили у само једном дану. Њих петнаесторо скончало је у најстравичнијим мукама 17. септембарског дана 1992. године.
О трагедији Сердара писано је и причано безброј пута до сада, а оптужница, комплетирана са безброј података, докумената, слика и изјава, тек 2002. године отишла је у Хаг. Ко зна да ли ће злочин у Сердарима икад бити процесуиран, без обзира што је по злу био изнад свих које су починили муслимани 1992. године.
У само једном дану пред породичном кућом уморен је четрдесетседмогодишњи Драго Сердар. Његов син Славиша и невјенчана му супруга Споменка Тепић спаљени су у кући. Славиша је, као припадник ЈНА, односно њен војник, Словенију напустио са ешалонима официра и војника који су се укрцали у брод на Копру и вратили својим кућама. Славиша се укључује, односно бива распоређен на нове задатке у одбрани дједовине. Ту је и уморен заједно са својом Споменком у пламену куће која је горјела и који нико није могао да угаси. Њих троје сахрањени су у гробљу “Дабавци”. Драго Сердар је посмртно одликован “Медаљом заслуга за народ”.
И велики, вриједни и добри човјек Милош Сердар у Сердарима је остао без оца Славка. Био је у кући поред оне у којој је живио Драго Сердар. Био је припадник Прве лаке пјешадијске бригаде и учествовао је у борбама на которварошком ратишту. Сахрањен је на српском православном гробљу у Доњем Ободнику, а за допринос рату одликован је “Медаљом заслуга за народ”.
У трећој кући Сердара тога дана догодио се злочин каквих је заиста било мало током ратних страхота на крајишком подручју. У кући су убијени, неки од њих и спаљени, муж и жена Бранко и Босиљка, њихова дјеца Јеленко и Радмила. Нешто раније убијени су и Бранков син Боривоје и рођак им Раденко. У Сердарима је уморена и несрећна Љубица са своје двије кћери, Слободанком и Сњежаном.
Славиша Сердар одликован је “Медаљом мајора Милана Тепића” и “Медаљом заслуга за народ”, Боривоје Сердар одликован је “Медаљом заслуга за народ”, исто као и Раденко и Јеленко Сердар.