Зло какво је мало гдје виђено

Подравање је било највеће и етнички чисто српско село у сребреничкој општини. Прије рата бројало је осамдесетак домаћинстава, а данас ни трећину. Зло су, и овој насеобини, са собом донијели ратници Насера Орића и муслимани сребреничког краја и то одмах прве ратне године.

Тако је, у акцији муслиманске војске 24. септембра 1992. године и приликом напада на село, у Подравању убијен 31 становник, док их је двадесетак нестало. Ни данас, послије толико година, о многима ништа није познато.

Крвавог јесењег поднева, дакле у само једном дану, уморена је четворочлана породица Маринковић.

“Мајка Дикосава у том хаосу оставља већ убијеног сина, а мога брата Милована, те мога оца, Дикосавиног супруга, Милоша. Пошла је јадна да помогне свом другом сину Радету. Био је рањен и намјеравала га је пребацити до прве болнице како би га спасла смрти. Орићеви крвници, међутим, хватају мајку, која их моли да поштеде живот њој и њеном рањеном Радету. Нису је послушали већ су их обоје уморили и измасакрирали”, сјећа се кроз сузе Милојка, једина из породице Дикосаве и Милоша Маринковића, која је, пуким случајем, преживјела монструозан злочин којег су починили сребренички муслимани.

Милојка, данас Бибић, која живи у Сребреници са супругом и двоје дјеце, оца Милоша још није пронашла, док су троје њених најмилијих сахрањени на гробљу у Милићима.

Иначе, у извјештајима ратних репортера, који су били свједоци овог злочина, наводи се да су “у том бјесомучном нападу убијени безмало сви затечени становници Подравања, као и њихови браниоци, углавном мјештани овог села. У овој акцији заробљено је пет мушкараца, цивила и бранилаца, који су потом одведени у сребреничке затворе. Ти заробљеници су средином октобра 1992. године размијењени. Остали, међу којима је доста жена, дјеце и стараца, поубијани су. Сва имовина, прикупљена љетина, храна и стока су опљачкани, а куће и остали објекти разорени и попаљени. Село је остало пусто и даље на сталном удару муслимана из Сребренице. Многе од жртава убијене су на најсвирепији начин, одсијецањем главе и појединих дијелова тијела, разбијањем лобање тупим предметима, расијецањем стомака, клањем… Запрепраштен овим монструозним злочином огласио се, посебним саопштењем, Синод Српске православне цркве, а Његова светост, данас упокојени, патријарх Павле одржао је помен невино страдалим мученицима. Слике масакрираних Срба овог села пренијеле су тада у својим емисијама многе домаће и стране телевизијске станице.”

Зло и злочин у Подравању, прве ратне године, мало гдје је виђено.