У логор са девет и по година

Свеједно је одакле почети причу о Брану Вучетићу, младом човјеку из братуначког села Бјеловац, који је у протеклом рату изгубио све – и родитеље и брата и родно огњиште и дјетињство које је живио у чемеру.

Брано је имао тек девет и по година када је на својим слабашним леђима осјетио сву трагедију рата који није поштедео ни његове најмилије.

У једној од безброј акција, односно својих крвавих похода, муслимански ратници из Сребренице под командом, кога другог до, Насера Орића, на кућном прагу убијају Радована, Брановог оца. Да се није сакрио код свога комшије Драгољуба Филиповића, судбина оца доживјело би највероватније и несретно дијете. Истог, 14. септембарског дана ратне 1992. године Брано губи и брата Миленка. Имао је тек 17 година.

Дијете тек стасало за трећи разред основне школе муслимански бојовници из Сребренице заробљавају и одводе у заточеништво, само заато што је припадало роду против којег су они кренули у крвави поход. Брано је провео у логору 56 дана. У овом дијелу Подриња кажу да ништа необично није то што су муслимански логори пуњени дјецом. Многа од њих су скончала и никада се живи нису вратили својим кућама.

Трагедија Брана Вучетића је и прича о погибији његове мајке Радојке. На путу од Братунца камион, у коме се она налазила са својим комшијама, 16. септембарског дана 1992. године, нападају муслимани из сусједног села Залужје. Они из засједе убијају Бранову мајку Радојку, али и још неке сељане. Они који су преживјели подмукао злочиначки напад, односно који су остали живи данас су тешки инвалиди. Муслимани, дакле, нису бирали. Тукли су све одреда.

Брано данас живи сам. Скрхан болом сурове прошлости и без игдје ишта и без иког најближег, тек однедавно је стао на ноге. Добио је стан, почео да ради… Макар мало лијепог закуцало је на његова врата.

А у родном Бјеловцу данас само згариште и рушевине некада угледног породичног домаћинства.

Брану су данас од свега тога остале само три слике његове Радојке, Миленка и Радована, које данас обилази у спомен-соби у којој се чувају успомене на братуначке мученике.

Родитељи и брат несрећног човјека сахрањени су на братуначком градском гробљу. Кад год срце то затражи, Брано оде да помилује вјечну кућу својих најмилијих.