НАШ РАД И РЕСУРСИ

Упознај нашу причу.

Информације, пројекти и корисни садржаји на једном месту.

О нама

Историјат Октобар је 1995. Бања Лука, некад обавијена идилом ране јесени, сада суморна, са пуно неизвјесности. А добар дио њених сталних, привремених и пролазних грађана

Органи Градске организације

Органи Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила чине: Скупштина Градске Организације Предсједништво Организације Одбор потомака-дјеце

Донације

Градска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина је за посебне намјене отворила жиро-рачун на који сви људи добре воље и отвореног с

Закони и уредбе

Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске Закон о остваривању права на накнаду материјалне и немате

Признања

Градска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина током година добила је бројна признања, као што су: Златна медаља кнез Иво од Сембе

Не заборави, вољена земљо

Не заборави вољена земљо сузе мајки, сестара, очева, браће, синова, кћери… проливене за онима којих нема… Не заборави вољена земљо ни црне мараме, ни крстаче, ни оно што

Три сина, три љуте ране

Митра и Данило Убипариповић у злу које их је снашло с почетка деведесетих изгубили су три сина. Младен је, кад је скончао, имао 27, Будимир 38, а Десимир 36 година. Сви о

Прво их пљачкали па убијали

Он, Бранко Бардак, из Лијешћа код Брода, био је честит и човјек од образа. Угледан, вриједан и стручан у свом послу. Имао је свој приватан бизнис. Израђивао је лежајеве к

Злочин у Лијешћу

Мајка Стоја Сријемац из српског ссела Лијешће код Брода није могла ни слутити да међу људима, њеним комшијама, али и онима који су у њен крај дошли отуд из Хрвастске, има

Прве жртве села мученика

Отац Јово је имао 72 године, син му Милан 42, други син Петар три године мање, док је Васо имао 34 године, када су их душмани, припадници хрватско-муслиманских снага из Б

Убијени, а рат није ни почео

Недалеко од Брода, у Сијековцу, припадници муслиманско-хрватских паравојних формација и регуларних јединица Збора народне гарде на звјерски начин убили су само српске цив

Пијани пљачкали и клали Србе

Двадесет и петог новембарског дана прве ратне године тројица душмана, припадника здружених муслиманско-хрватских паравојних формација, и то у алкохолисаном стању, уморили

Злочин до злочина Заима Имамовића

Педесет и шест српских цивила из 18 насеобина око Јошанице, прво су злостављали, а потом на најмонструознији начин уморили припадници муслиманских јединица којима је кома

Убијени па спаљени

Страдање Милета, Владе и Јеле Фуштар опет је нова страница стравичне судбине породице која је била крива само зато што је припадала спрском православном народу. Брачни па

Злочин у Пољицу

Нада Елез била је Стеванова снаха, док је Жељко био Надин супруг, а Стеванов син. Њих сво троје скончало је већ првих дана септембра 1993. године. Тада су, наиме, у Пољиц

Рогој и Папратна њива

Сваки рат и сукоби у њему изњедре и злочинце. Оне којима ништа људско није било свето. Живот понајмање. А животи троје Џилита угасили су се једног јулског, односно септем

Селили и гробља

Мало је знано да је село Чемерно и његова околина током посљедњег рата, односно дивљања муслимана овог дијела Босне изгубило 55 сељана. Углавном су то цивили који су умор

Далеко од родних згаришта

Уз много других несрећника које је рат отјерао с родног огњишта, у Брањеву код Зворника данас живи и шездесетпедотогишња Будимирка Станојевић, кћерка Јована и Рајке Ђерић

Скончали у рову пред кућним прагом

У Куносићима, српском селу илијашке општине, данас нико не живи. Сви су отјерани са родног огњишта. А прије рата у Куносићима је било шездесетак кућних нумера и на родним

Побили све на које су наишли

“Мајка Мара, отац Ненад и бака Иконија само су троје од десеторо Васића које су мучки убили злочинци, односно наше комшије којима смо више ваљали него ли они нама. Тих да

Ми њима хљеба, они нама нож под грло

“Милун је имао тек 18 мјесеци када је скончао на најстравичнијим мукама. Душмани су га уморили тако да су му обе ноге поломили, а потом му испуцали метак у потиљак. И пат

Хранили оне који су их касније уморили

Храброст да напише причу о страдању својих Вукашиновића смогла је Ана, данас студент завршне године студија психоогије. Причу нам је поклонила да се не би заборавило вриј

Крвави пир комшија над породицом Вуковић

Мало их је у височком крају који, за живота, нису познавали породицу Вуковић из села Коложићи. Углавном због њихове честитости, а онда и угледа који су уживали код својих

Заробљени, уморени и спаљени

“Када је почео рат мој брат Горан имао је 15 година. Живио је са мајком Јеленом и оцем Савом. Срећно, дабоме. Никада нисмо могли ни претпоставити да ће нам ту срећу узети

Вечерали па у смрт

Рат се у мјестима Посавине тек назирао, а војници хрватско-муслиманске ратне, али и поратне коалиције, већ су почели чинити злодјела о којима је мало ко писао, а још мање

Брата сахранила, оцу и мајци ни трага

“Брата Рељу смо сахранили, а мајку Милку и оца Радисава нисмо ни пронашли. Скончали су 1992. године. Нико не зна како, али зна зашто. Само зато што су били Срби умориле с

Злочин преживјело само троје сељана

У зору 10. јунског дана 1992. године, када у земљи рат још није почео, у Чемерну, српском селу илијашког краја, припадници Изетбеговићеве армије убили су, и то на најмонс

Убили их они којима су вјеровали

Супружници Гојко и Божица Кнежевић и син им Веселко скончали су само зато што су вољели родни праг и што су вјеровали, касније се видјело узалуд, да им душмани неће учини

Гранате осветнице

Ниједна прича из књиге спрског борца и новинара Душана Марића читаоца не може оставити равнодушним. Не због начина на који је овај добри човјек писао те приче, него због

Њихов последњи ручак

Ни најстарији становници Горњих Велешића, али и бројних насеобина у његовом окружењу, не памте злочин који је 8. јула 1992. године снашао породицу Ристовић. О њему су, шт

Зорица им је једина утјеха

Славољуб Гаврић, из Горње Јарушке код Лукавца, био је борац Војске Републике Српске од 9. маја 1992. године. Имао је 28 година када га је на локалитету Ораовица, недалеко

Уморени сви сељани

Све што је било српско и што су затекли у Сердарима, селу которварошке општине, углавном, комшије муслимани убили и спалили. Све што је затечено у овом селу комшије мусли

У три напада уморено 109 сељана

Лијепо уређена кућа, двориште пуно цвијећа и успомене једино је што је још остало старици Славки Матић, родом из сребреничких Обада, која је, и то у само једном дану, у п

У логор са девет и по година

Свеједно је одакле почети причу о Брану Вучетићу, младом човјеку из братуначког села Бјеловац, који је у протеклом рату изгубио све – и родитеље и брата и родно огњиште и

Милујем споменике подигнуте

Истога дана, 28. августа 1992. године, убијени су педесеттрогодишњи Раденко Бјелаковић и његова кћерка Соња, која је напунила тек 19. годину живота. Отац Раденко био је а

Брата сахранили, а родитеља нигдје

Само пет мјесеци након што је постао припадник Војске Републике Српске херојски гине Слободан Миладиновић, рођен у Вражалицама, у мају 1992. године. За јунаштво које је з

Нестали, спаљени, уморени…

Старина Ристо Нешковић имао је 71 годину када је изгубио првог сина Миланка. Као припадник Војске Републике Српске погинуо је 17. августа 1992. године у мјесту Крива Драг

Гранате осветнице

Не иди да не изгубим и тебе

Отац Миломир, припадник Војске Републике Српске, мајка Зорка, сестра Данијела, брат Дарко, сви Обрадовићи, те супруг Горан Перовић… све их је у једном дану изгубила Добри

Исплакане сузе

Рана може само на трен зацијелити, али никада не може престати да боли… Она гуши и пати несрећника… Она не да да живиш у миру и спокоју. Зло посљедњег рата мало кога је т

Пошли да помогну и убијени у сачекуши

Даница Рајић ускоро ће понијети 100. годину на леђима. Са сином Рајком живи у Палама. Прије шездесетак година она и супруг јој Тодор, из родних Врховина у соколачком крај

Муслимани убили свог човјека – свједока злочина над Србима

“Нико ми осим вас не дође у ових 15 посљедњих година. Нико осим вас да ме упита гдје сам и како ми је. Да са мном подијели тугу због губитка мајке и два брата, које су за

Погинули последње ратне године

Милорад је тек навршио седам година када је свом, великом оцу Милораду Митровићу написао ову пјесму. Поклонио му је не само зато што га је неизмјерно волио, већ зато што

Комшије, ратни злочинци

Ма колико се тврдило да је то био само један од бројних случајева, смрт Пере Којића, доброг старине из Дервенте, ипак је била нешто друго. Наиме, на лијечењу у Славонском

Све за родну груду

Рат на босанскохерцеговачким просторима још није био ни на видику, а Недељко Ђукић, тада двадесетосмогодишњак, који је радио у Славонског Броду, дошао је у родни крај и п

Зло какво је мало гдје виђено

Подравање је било највеће и етнички чисто српско село у сребреничкој општини. Прије рата бројало је осамдесетак домаћинстава, а данас ни трећину. Зло су, и овој насеобини

Митровићима остало троје од десеторо дјеце

У заједничком животу Мило и Мара Митровић из Незука, недалеко од Сапне, изродили су чак десеторо нејачи. Седморо више немају. Четворо је прогутала смрт још док су били дј

Хероји озренског краја

Младен Марковић и његова браћа Данко и Марко погинули су у протеклом рату и тако исписали још једну страницу херојства народа подозренског и озренског краја. Младен Марко

За Миленком плакало цијело село

Црна судбина задесила је Витомира Симића, убогог старину из подозренског села Сижје… Прво је остао без сина Десимира, иза којег остаде двоје дјеце, Ведран и Ведрана и суп

Хумке уз ријеку легенду

И Подрињем је испричана прича о страдању српског народа током протеклог рата. Једна од њих је и она о несрећи која је задесила породицу Симић из братуначког села Полом, п

Годину дана послије сазнала за смрт синова

Више од годину дана Данка Вујановић била је у затошеништву “црнокошуљаша” у Ливну. Остала је у том граду вјерујући да зло неће доћи, те да га неће починити њихове комшије

Муслимани убијали и заробљене

Несрећа не бира, а нити поштеђује оне које је већ једном нагрдила чемером. Слободанка Антонић из Братунца то добро зна. Увјерила се у то у вријеме када је овим просторима

Више нема петоро Чупељића

У Чупељићима, из подозренских Гостовића, више нема њих петоро. Старина Милан, рођен 1927. године, умро је у октобру 1987. године. А у рату живот су изгубила тројица њихов

Умрли, убијени, протјерани…

Лука Цвјетковић, рођен у Гостовићима, прије 66 година данас живи у трошној кућици у Тишини, недалеко од Шамца. Далеко од родног огњишта и завичаја у подозренском селу Кам

Крвава прича из Залазја

Љубо Ракић и супруга му Јела, која је умрла, у Одбрамбено-отаџбинском рату остали су без синова Момчила и Миодрага и унука Милета. Сва тројица су уморена у нападу муслима

У гроб са сликом вољене

Сва три сина Јоке Миловановић, Миодраг, Трипун и Ђојо, рођени су у Миросавцима у лопарској општини. Најмлађи Трипун, тада је имао 21 годину, гине 31. мајског дана 1992. г

Милевине и Слађанине сузе

У лијепо уређеној кући пуној свега и свачега лијепог, у срцу Скелана, старица Милева, кћерка јој Слађана и Данијела, Јована и Јана, три прелијепе бакине унучице. Ту је пр

Мајка која није носила црнину

У Власеници се у децембру прошле године угасио живот Грозде Делић. Угасио се живот једне баке, мајке не једног већ три сина, српска јунака погинула за дане и у вријеме ко

Од шесторо остало троје

Први од њих, тридесетједногодишњи Боро, изгубио је живот 17. јула 1992. Са јединицом и својим ратним друговима налазио се на положају у рејону Шадићи. Бранио је родно огњ

Четири хумке једне душе

Можда би Стеван Бојовић из Рогатице био још дуго међу живима да га није снашло зло посљедњег рата, у којем су му од срца отргнута три сина и унук. Само је рат могао испис

Зорина несванула зора

Зора Ћећез изгубила је свога супруга Милорада, припадника Војске Републике Српске, у Коњицу 27. маја 1992. године… Другог септембарског дана несрећна жена остаје и без с

Ђуји остала само унучад

Мало када је за живота Дмитар Болтић из села Перна код Босанске Крупе био срећан. Можда само онда када је другима помагао, када је у војску ишао и враћао се са одслужења

Душанкин бол у души

Могла би Душанка Зец данима причати о својој несрећи. О данима рата, али и годинама које су дошле послије. О послијератном времену које јој никада није дало мира. Кад не

Миломиру “Орден Милоша Обилића”

Старица Јела Ђуричић, која је 2015. године преминула и сахрањена на Војничком спомен-гробљу у Сокоцу, у рату је изгубила супруга Борка, те синове Милана и Миломира. Борко

Лугоње мучки убијени

Када су бојовници регуларних јединица Хрватске војске, дакле војске друге државе, заједно са припадницима Хрватског вијећа одбране, у зору 3. априла 1992. године напали с

У “тузланској колони” уморени отац и два сина

Иако је било договорено да мирно напусте Тузлу како би наставили свој пут даље према Бијељини и Србији, припадници “Патриотске лиге”, уз благослов локалне, али и муслиман

Три сузе у једном дану

“Све што сам имала суза исплакала сам их. А и како не бих када сам за отаџбину и слободу српског народа дала два сина и супруга. Анђелко је био 1967. годиште, Ристо 1972,

Шесторо од срца отргнуто

“Данима послије сахране тражио сам главу мога Драгана. Нашао сам је, а потом откопао његов гроб и сам је похранио у раку. Све сам то скривао од моје супруге… Два пута сам

Да ми је да помилујем потомке

Из масовне гробнице у Мркоњић Граду, највеће у Републици Српској, ексхумирани су почетком 1996. године посмртни остаци 181 српског борца и цивила. Сви они су на звјерски

Животе дали отаџбини

Годинама, десетљећима и вијековима Дабром су ходиле црне мараме… Сокацима, сузама натопљеним, ишле су ка сеоском гробљу црне кикље мајки и сестара… Мјештани ове насеобине

Подгрмечки Југовићи

Срби нису никада освајали туђе територије. Браћа Мандић и сви други храбри борци попут њих изгинуше на својој земљи бранећи је од вјековних непријатеља. То је наша порука

Опет мајка Кнежопољка

У Сводни под Козаром, у новиградској општини, три сузе отргнуте од срца. Бранећи своју земљу и свој народ, а заправо борећи се за данашњу Републику Српску мајка Крстина М

Историјат

Октобар је 1995. Бања Лука, некад обавијена идилом ране јесени, сада суморна, са пуно неизвјесности. А добар дио њених сталних, привремених и пролазних грађана међусобно

Састав

Чланови Предсједништва Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина су: Полетан Мишо-Предсједник Организације Кисић Нико-Предсје

О Предсједништву

Предсједништво Организације разматра и усваја: Предсједништво је извршни Орган Скупштине. Утврђује приједлог програма рада Организације и доноси свој оперативни програм р

Предсједништво Организације

О Предсједништву Предсједник Организације Састав

Скупштина Градске Организације

О Скупштини Предсједник Скупштине Састав Статут Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина

Предсједник Скупштине

Предсједник Скупштине Нико Кисић Тел: 055/225-250 Факс: 055/225-250 E-mail: Предсједник Скупштине има сљедећа права и обавезе: Предсједник Скупштине је по функцији члан П

О Скупштини

Скупштина је највећи орган Организације. Сједница Скупштине се може одржати ако истој присуствује надполовична већина делегата, а одлуке доноси ако за исте гласа надполов

Надзорни одбор

Чланови надзорног одбора Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина су: Ненад Јовановић Равиојла Божић Вукосава Вујић Надзорни

Одбор породица заробљених бораца и несталих цивила

Предсједник Одбора Добринка Трифковић Тел: 055/225-250 Факс: 055/225-250 E-mail: Одбор породица заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске је орган Организације

Одбор потомака-дјеце погинулих и несталих бораца

Предсједник Одбора Ненад Јовановић Тел:055/225-250 Факс: 055/225-250 E-mail: [email protected] Одбор потомака-дјеце погинулих и несталих бораца је

Технички секретар

Технички секретар Бранка Станојловић Телефон: 055/225-250 Факс: 055/225-250 E-mail: [email protected] Дужности и обавезе секретара Организације су:

Предсједник Организације

Предсједник Организације Мишо Полетан Телефон: 055/225-250 Факс: 055/225-250 E-mail: [email protected] Предсједник Организације има сљедећа права и обавезе: Представ

Контакт

Градска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске 76300 Бијељина Адреса: Кнеза Милоша 8 Телефон: +387 55 225 250 Емаил: grads