Обиљежена годишњица оснивања Вогошћанске бригаде

На војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу, гдје је мир пронашло скоро хиљаду бораца, одавањем почасти и служењем парастоса, први пут је обиљежена годишњица оснивања Вогошћанске, касније 3. Сарајевске бригаде.

Ова јединица учествовала је у одбрани српских простора на западном дијелу сарајевског ратишта, али и саборцима помагала гдје и кад год је то било потребно.

На најтужније парче српске земље на Балкану стигли су из свих крајева Српске. И изван њених граница. Да се поклоне сјенима својих сабораца. Запале им воштанице и евоцирају ратне успомене – горостаси са западне сарајевске капије. И да се поносно и пркосно, присјете историје започете у прољеће 1992. године.

– Имала је у првом свом саставу око 2.300 бораца. Ратовала на подручју општина Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Трескавица – навео је први командант Вогошћанске бригаде Миладин Трифуновић.

Смјењивале су се муслиманске офанзиве на Вогошћу. По јачини тешко их поређати. Баш као и Вогошћане по храбрости. Њих више од 430, животом су одбранили своју нејач, дјецу, старце. Одбранили и сваки педаљ српске земље.

Штитили су од сарајевских јуришника и фабрику Претис, на коју је непријатељ безуспјешно и стално кидисао. Но из ње се ипак муницијом и материјално- техничким средствима све вријеме рата снабдијевала само српска војска. Стизали и да припомогну својим саборцима све до Херцеговине, Грахова и Гламоча…. А онда су заједно са осталим сарајевским Србима, понијели крст као метафору страдања и патње у непрегледном егзодусу. И армирали и темеље и границе Републике Српске.

На поштовање неимара Републике Српске опомињу сузе мајки, незапослени саборци и потомци погинулих. Са свих, па и данашњег парастоса. А вогошћани везани нераскидивим ратним крвавим нитима, које зуб времена не може уништити, обећаше гдје год да били, Српска им остаје у завјет. И њима и њиховим потомцима.

Извор: РТРС